Beograd – Najzahtevniji resori u novoj srpskoj vladi, s obzirom na okolnosti i u zemlji i na međunarodnoj sceni, biće finansije, pravosuđe i spoljni poslovi, a u ovom trenutku najrealniji kandidati za čelne pozicije u ta tri ministarstva, ukoliko vladu bude predvodila DS, jesu Milica Bisić i Mirko Cvetković (finansije), Slobodan Homen i Bruno Vekarić (pravda) i Ivan Vejvoda i Milica Delević (spoljni poslovi).

Ovo je zaključak do kojeg je Danas došao na osnovu razgovora s nekim od najuticajnijih i najbolje informisanih stručnjaka za unutrašnju i spoljnu politiku, kao i ekonomiju i pravosuđe u Srbiji, koje smo zamolili da ocene ko su po njima mogući kandidati za ministre u pomenutim resorima, kao i da navedu s kakvim poslovima će se suočavati.

Kako bismo dobili što kvalitetnije i iskrenije odgovore, rekli smo sagovornicima da u tekstu nećemo navoditi njihova imena, tako da mogu potpuno slobodno da ocene pomenute ličnosti. Međutim, neki od njih nisu imali ništa protiv da zvanično iskažu mišljenje.

Zaključci – Bisićeva bi bila bolja opcija od Cvetkovića na mestu ministara finansija, jer (bivši) premijer snosi odgovornost za neuspehe prethodne vlade. Kada je reč o novom ministru pravde, Vekarić ima više šansi, jer nije bio izložen kritikama javnosti, dok je Homen, iako iskustveno potkovan, odgovoran za neuspehe u reformi pravosuđa.

Što se tiče Ministarstva inostranih poslova, Vejvoda, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda, ima prednost u odnosu na Delevićevu, aktuelnu šeficu vladine Kancelarije za evropske integracije, iako je ona svojom odgovornošću i stručnošću pokazala da bi takođe bila dobro rešenje.

MINISTARSTVO FINANSIJA – BISIĆ VS CVETKOVIĆ

Ministarstvo finansija biće ključni resor u budućoj vladi i onaj ko preuzme tu funkciju suočiće se sa ogromnim izazovima, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u državi, saglasni su sagovornici Danasa.

Komentarišući navode da se među najozbiljnijim kandidatima za preuzimanje tog resora nalaze odlazeći premijer Mirko Cvetković i bivša zamenica ministra finansija Milica Bisić, pojedini analitičari ocenjuju da „oboje imaju stručnost i znanje“, ali prednost daju Bisićevoj. Kao argument za takvu tvrdnju, navode da „Cvetković nosi odgovornost za neuspehe prethodne vlade, zbog čega bi bilo dobro da na čelo ovog ministarstva dođu novi ljudi“.

Danijel Cvjetićanin, profesor na Univerzitetu Singidunum, ocenjuje da bi funkciju ministra finansija trebalo da obavlja neko ko će „pored velike stručnosti imati sposobnost odolevanja političkim pritiscima“. „Najvažniji resor u budućoj vladi treba da preuzme čelični čovek, jer novog ministra čeka težak posao. Biće potrebno redukovati troškove budžeta, a najlakši način da se takav cilj ostvari bilo bi smanjenje zarada zaposlenima u javnom sektoru i povećanje budžetskih prihoda, što bi značilo povećanje PDV-a, ali to bi ostavilo bolne posledice“, smatra Cvjetićanin.

Prema mišljenju Pavla Mihajlovića, člana Kluba fon Nojman, „postoji bar desetak stručnjaka koji bi možda bili prikladni kandidati za ministra finansija, ali nezahvalno je govoriti o imenima“. „Ne bih insistirao na konkretnim imenima, ali neophodno je da na čelo tog ministarstva stane neko principijelan, relativno nezavisan i autoritativan, jer je potrebno popuniti rastuću rupu u budžetu, što predstavlja izuzetno težak zadatak“, ocenjuje Mihajlović.

MINISTARSTVO PRAVDE – HOMEN VS VEKARIĆ

Ministarstvo pravde jedan je od centralnih resora buduće vlade, smatraju Danasovi sagovornici. Iskustvo u državnoj upravi je na strani Homena, ali Vekarić ima prednost u tome što nije bio izložen kritikama javnosti i političkim optužbama. Zbog toga Homen ne treba da bude „frontmen“ ovog ministarstva, jer nije popularan među građanima.

Možda bi bilo dobro da novi ministar ne bude neko iz bivšeg saziva. U daljem procesu tranzicije, pravosuđe mora da se kompletno harmonizuje sa s evropskim standardima, pogotovo što će prva tačka pregovora sa EU biti borba protiv korupcije i vladavina prava. Ministarstvo pravde se treba kadrovski i institucionalno poboljšati, a ministar će morati i da ispravlja brojne greške svojih prethodnika.

Profesor Pravnog fakulteta Union Zoran Ivošević kaže za Danas da bi za mesto ministra pravde trebalo tražiti ljude iz redova profesionalnih organizacija sudija i tužilaca, one koji nisu učestvovali u dosadašnjoj vlasti, koja je neuspešno izvršila reformu pravosuđa. Novi ministar, kako kaže, imaće veliku odgovornost, „ukoliko želimo nezavisno sudstvo“.

„Slobodan Homen i Bruno Vekarić su činili deo te izvršne vlasti, tako da ne bi bilo dobro da se oni nađu na čelu ovog ministarstva. Homen treba da snosi deo odgovornosti za neuspeh reforme pravosuđa, dok se Vekarić više bavio odnosima sa javnošću i politikom nego strukom“, naglašava Ivošević. On napominje da je resor pravde odgovaran za postojanje pravne države, stuba demokratije u svakoj zemlji.

SPOLJNI POSLOVI – VEJVODA VS DELEVIĆ

Seška Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, kaže za Danas da je njen prvi favorit za ministra inostranih poslova Ivan Vejvoda, jer ima odlične kvalifikacije, a drugi Milica Delević, jer je odgovorna, ima veliko iskustvo, dobro vodi Kancelariju za evropske integracije i orijentisana je prema EU.

Kako ističe, diplomatija mora da se vrati profesionalcima, da se školovane diplomate uvažavaju kako bi se Srbija pozicionirala na međunarodnom nivou. Ona navodi da od nove vlade zavisi kakve ćemo odnose imati s velikim silama i dodaje da su veze sa SAD „na zabrinjavajućem nivou“, a da sa Rusijom treba da sarađujemo, „ali na distanci“.

Jedan od Danasovih političkih analitičara smatra da je blaga prednost na strani Vejvode, jer je on za širu javnost novo lice i mogao bi dosta toga da uradi na putu ka EU, a ima i odlične kontakte sa zapadnim zemljama. Jedini problem je što nije poželjan kod Rusa. S druge strane, Delevićeva ima stručnost u domenu evropskih integracija, dobar je diplomata, ali je stranačka ličnost, što Vejvoda nije.

„Buduća vlada mora da da prioritet onima koji su manje potrošeni. Nama je potrebna šira vrednosna komponenta spoljnih poslova, a izazovi s kojima će se suočavati ovo ministarstvo su regionalna politika, evropske integracije i odnosi sa velikim silama“, navodi naš sagovornik.

Izvor: Danas