BEOGRAD – Ubuduće neće biti strogo kontrolisano samo finansiranje političkih stranaka, već će pod lupom biti i primanja koalicija i grupa građana, saznaje „Blic”.

Ovo je samo jedna od novina zbog koje je i promenjen naziv novog propisa, koji se više neće zvati zakon o finansiranju političkih stranaka, već zakon o finansiranju političkih aktivnosti. U politički život se uvodi nekoliko novina, a jedna od njih je da strankama može biti potpuno obustavljeno finansiranje iz budžeta ukoliko prekrše zakon.

Do poslednjeg trenutka bilo je neizvesno koja će verzija zakona biti usvojena i koliko će se novca partijama davati iz budžeta. Prema predlogu zakona, to će biti 0,15 odsto (oko 5,7 miliona godišnje) i u Vladi tvrde da za ovaj procenat imaju saglasnost Venecijanske komisije. Ovaj procenat, iako nije mali, ostao je na istom nivou kao i u prošlom zakonu.

- Do sada važeći zakon je iz 2003. i uveliko je prevaziđen, budući da je u prethodnih osam godina doneto niz preporuka Evropske komisije i Greka. Bio je neophodan novi zakon jer stari nije davao adekvatne rezultate u praksi – kaže za „Blic” Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i član Radne grupe za izradu zakona.

Izvori novca za političke aktere mogu biti javni i privatni. Novina je da se članarine uplaćuju isključivo s tekučeg računa člana političke stranke, osim za iznos do hiljadu dinara na godišnjem nivou. Upravo je ovaj deo protoka novca ka strankama bio jedan od sumnjivih i predmet zloupotrebe jer nije postojala obaveza uplate preko računa, pa se nije ni znalo ko uplaćuje. I prilozi strankama moraće da idu isključivo s tekućeg računa.

Zakonom je propisano da na godišnjem nivou fizičko lice može dati maksimalno 20 prosečnih mesečnih zarada, a pravno lice 200 prosečnih mesečnih zarada.
- Radi boljeg uvida i transparentnosti rada, svako davanje koje je veće od jedne prosečne mesečne plate politički subjekti moraju da objave na svom sajtu – ističe Homen.

Ko ne sme davati novac strankama

Lista onih koji ne smeju davati priloge političkim strankama nije kratka. Finansiranje je, prema saznanjima „Blica”, zabranjeno: onima koji nisu platili porez, uvoznicima i izvoznicima akciznih proizvoda (npr. duvan), stranim državama i stranim državnim i pravnim licima, anonimnim darodavaocima, javnim ustanovama, javnim preduzećima, privrednim društvima, preduzetnicima koji obavljaju usluge od opšteg interesa, ustanovama i preduzećima sa učešćem državnog kapitala (pa makar učešće bilo i svega jedan odsto), sindikatima, neprofitnim organizacijama, SPC i verskim zajednicama, priređivačima igara na sreću.

Izvor: Blic, Ž. Jevtić | Foto: Aleksandar Stanković