Beograd – Osnivanje ženskog kokusa u Narodnoj skupštini doprinelo bi rešavanju brojnih problema s kojima se suočavaju žene u Srbiji, povećao bi rodnu ravnopravnost, a poslanice bi mogle da iskažu sve svoje potencijale, smatraju sagovornice Danasa Jelena Trivan, Sonja Liht i Aleksandra Jerkov.

Međutim, zasad je osnivanje ženskog kokusa samo ideja, i pitanje je kada bi i na koji način ona mogla da zaživi. Takođe, jedan od problema bi mogao da predstavlja i funkcionisanje takve vrste skupštinskog tela, pošto nije strano to da poslanice radije predstavljaju ideje i programe stranke kojoj pripadaju, nego žensku populaciju u Srbiji.

Jedna od prvih političarki koja je predložila osnivanje ženskog kokusa bila je potpredsednica DS Jelena Trivan. Ona za Danas kaže da za tu inicijativu treba vremena, “jer sve poslaničke grupe s njom treba da se upoznaju da bi u svakoj sazrela svest o važnosti jedinstvene pozicije žena u Narodnoj skupštini oko suštinskih pitanja”.

„Ali, duboko verujem da će biti spremnosti za to u najvećem broju stranaka i da će to pomoći u formulisanju ozbiljne i strateške politike u vezi sa pravima žena”, navodi Trivan. Kako dodaje, ona će ličnim angažmanom pomoći da se ta ideja realizuje i „da se svakoj ženi u parlamentu, bez obzira na njenu političku pripadnost, pomogne da iskaže sve svoje potencijale”.

Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, objašnjava za Danas da se ideja o ženskom kokusu „nalazi u vazduhu”, ali da se do nje nije došlo slučajno, jer broj poslanica iz mandata u mandat raste. Naša sagovornica podseća da je u prvom skupštinskom sazivu od kada je uvedeno višestranačje bilo samo 1,20 odsto žena, u prošlom 22 odsto, dok će u novom biti jedna trećina.

Prema njenim rečima, ideja o osnivanju ženskog kokusa počiva na tome da bi morale da postoje teme i zakoni gde bi poslanice mogle više da urade na rešavanju problema žena, „ali i da bude više senzibiliteta u budžetu Srbije”. „Bilo bi dobro da ideja o ženskom kokusu zaživi, jer je potrebno raditi na povećanju rodne ravnopravnosti, jer žene nisu u ravnopravnom položaju sa muškarcima”, naglašava Sonja Liht.

Aleksandra Jerkov, funkcionerka LSV, podržava ideju osnivanja ženskog kokusa, ali ističe da je osnovno pitanje kojim bi se temama bavile poslanice i da li bi predstavljale stranku kojoj pripadaju ili bi se zaista borile za ženska prava. Kako kaže, formiranje ženskog kokusa bi mogla biti dobra stvar za Srbiju, dodajući da je ta ideja sprovedena u mnogim parlamentima širom Evrope i da daje rezultate.

Jadranka Beljan-Balaban, predsednica Ženske mreže URS, kaže za Danas da bi bilo važno formirati ženski kokus, jer za to u ovom trenutku ima realnih osnova i potrebe. Kako dodaje, kokusom bi se postigla i razmena iskustava među ženama koje su već bile poslanice s onima koje se tu nalaze po prvi put, „a lakše bi se dolazilo do zajedničkih interesa, koje bi kasnije žene prenosile i zagovarale u svojim poslaničkim grupama”.

„Izmena Izbornog zakona je rezultat nadstranačke saradnje političarki i NVO, kao i podrška muških poslanika koji razumeju koliki je to doprinos za razvoj istinskog demokratskog života. Ovom izmenom i povećanjem broja žena u parlamentima i na mestima u izvršnoj vlasti, popravlja se položaj političarki. Naravno, na tome još treba raditi, pogotovo unutar partija, izmenom stranačkih dokumenata i poštovanjem akcionih planova, kako bi žene imale otvoren put i jednake šanse za napredovanje i davanje punog doprinosa promenama”, ističe Beljan-Balaban.

Ona dodaje da u pogledu smanjivanja i zaštite žena od nasilja u porodici još ima mnogo primera da se „nismo puno odmakli, bez obzira na usvojene zakone i strategije”. „Sve ovo nam govori da imamo još mnogo posla, pogotovo, ponavljam, oko uvođenja mera i mehanizama kako bi se zakoni sprovodili, a njihova primena osetila do samih građanki, naročito na lokalnom nivou… Zato je dobro sto nas ima više u politici, ali je isto tako važna podrška da se udružujemo i radimo u istom interesu”, zaključuje Beljan-Balaban.

Jerkov: Koleginice me nisu podržale

„Veoma je važno utvrditi kojim bi se temama bavio ženski kokus, i kako bi to funkcionisalo. Prošle godine sam parlamentu podnela amandman da na izbornim listama svaka treća osoba bude pripadnica ženskog pola, što je na kraju i usvojeno. Međutim, sećam se da nijedna moja koleginica nije želela da potpiše tu inicijativu. Jednostavno, poslanice nisu bile spremne da se zalažu za rešavanje problema žena i za njihova prava”, ukazuje Aleksandra Jerkov za Danas.

Izvor: Danas